OСЛОБОЋЕЊЕ


Љубица ОСТОЈИЋ

ОСВАЈАЊЕ НОВИХ ТЕАТАРСКИХ ПРОСТОРА

О представи групе МАСКА И ПОКРЕТ (Ива Костовић и Петар Мандић) »Прича о плавом цвијећу« изведеној у сарајевској Академији сценских умјетности

Недавно је, на сарајевској Академији сценских умјетности, одржана премијера представе Прича о плавом цвијећу у изведби слободне групе МАСКА И ПОКРЕТ. Ова група (Ива Костовић и Петар Мандић) већ дуље времена у нашој средини његује и развија специфичан вид театра, који је формално немогуће класифицирати (предимензионирана и пластична маска, људско тијело и плес). Морамо признати да је група МАСКА И ПОКРЕТ далеко познатија и признатија на бројним фестивалима и турнејама широм наше земље и у иноземству, него код нас. Но, овај млади пар ентузијаста, са много вјере и оптимизма, презентира синтезу својих теоретских знања о театру и изузетан креативни и интерпретативни ниво. Они не рабе конзервиране најуспјешније своје пројекте, већ напротив, надограђују их, истражују, дотјерују. И иду даље. Њихов је театар изузетно виталан. Кроз студиозан и континуиран рад проширује и заузима
нове театарске просторе.
ЗАИГРАНА ДЈЕТИЊА ЉУБАВ
Ово је њихова прва представа за дјецу, и очигледно је да су значајке тог специфичног театра биле примарне кроз реализацију цијелог пројекта. Текст се формулирао и фиксирао кроз импровизацију, а уз помоћ једанаестогодишње Сњежане Никшић, чији су глас и прича снимљени на траку. Различити сижејни сегменти повезани су главним ликовима (Дјевојчица и Дјечак), а мотивирана путовањем.
Слободна асоцијација и варирање Андерсенове Снијежне краљице: Дјечак и Дјевојчица играју се и воле у врту плавог цвијећа. Зла жена уништава цвијеће и шаље Дјевојчицу по животворну воду у земљу снијега. Дјечак креће да је пронађе, и послије многих перипетија и сусрета са различитим ликовима, налази је, враћају се у свој врт, оживљавају плаво цвијеће и настављају своју заиграну дјетињу љубав.
На овај начин разграђена драматургија класичног типа визуално илустрирана, примјерена је и дјечијој перцепцији и дјечијој концентрацији. А и оквирна прича испричана дјечијим језиком и поимањем, природно укључује свог активног и креативног консумента у процес игре.
Један од примарних елемената представе за дјецу јест свакако ликовни. А сценски израз који иначе његује слободна група МАСКА И ПОКРЕТ, јест у многоме визуални. Ива Костовић и Петар Мандић, сами креирају и реализирају маске и реквизите (у овој представи и исликане засторе који илустрирају путовање и повратак главних ликова, као и амбијенте осталих ликова који се појављују током путовања).
Овог пута, читав ликовни елеменат представе добрано је примјерен дјечијем ликовном изразу. Као да су, понешто стилизирани, оживјели ликови са дјечијих цртежа, у јарким и чистим бо-јама. Маске су креиране и реализиране функционално и маштовито, и у смислу ликовних рје-шења, и у смислу плесних могућности. Изузетно прецизна пластичност и свјетлост, као и студи-озно изнађен покрет, дају маскама различите изразе и динамику.
ПОТЕНЦИРАН ТЈЕЛЕСНИ ИЗРАЖАЈ
Такође, готово примарна значајка театра за дјецу јест акционост и потенцирани тјелесни из-ражај. А на томе је и базиран театар МАСКА И ПОКРЕТ. Њихов плес је углавном грађен на еле-ментима класичирг балета са понеком модернијом импровизацијом. Све роле, наравно, плешу Ива Костовић и Петар Мандић. Добри кореографи-плесачи у свим својим пројектима, у својој првој представи за дјецу тражили су и адекватна рјешења. Симплифициран и студиозно изнађен основни покрет лика (поготово Дјевојчице и Дјечака) и функционалне и специфичне плесне партије ликова из маште (Шумски дух, Снијежни човјек, Оријентална краљица, итд.), као и врло духовиту игру са циркуским елементима (Чаробњак, поклон иа крају представе у коме дефилирају сви ликови).
Музички елеменат представе, што је јасно, веома је битан за ову врст театра. Ива Костовић и Петар Мандић и у ранијим својим пројектима обраћали су посебну пажњу на избор музике и њено пуно функционирање у представи. Овог пута имају и посебно компонирану музику Владимира Костовића. Да би реализирали свој пројекат досљедно, све елементе максимално су отворили креативној импровизацији кроз игру, да би их на концу редуцирали и фиксирали, и успјели су. Овај метод рада јавља се у модерном театру уопште, као и у дјечијем театру. Али у случају МАСКЕ И ПОКРЕТА он је суштински театарски принцип, и театар сам. И посве природно реализира, не одступивши од свог концепта, успјешном представом за дјецу.
Надајмо се да ће наставити свој рад и у овом специфичном театру толико битном за позориш-ни одгој најмлађег аудиторија. И надајмо се, да ће са представом »Прича о плавом цвијећу« попут модерних хистриона, са својим параваном и маскама, Ива Крстовић и Петар Мандић стићи и међу дјецу, којој због техничких увјета професионалних позоришта, театар не долази.
Љубица ОСТОЈИЋ

OСЛОБОЋЕЊЕ


Љубица ОСТОЈИЋ

ОСВАЈАЊЕ НОВИХ ТЕАТАРСКИХ ПРОСТОРА

О представи групе МАСКА И ПОКРЕТ (Ива Костовић и Петар Мандић) »Прича о плавом цвијећу« изведеној у сарајевској Академији сценских умјетности

Недавно је, на сарајевској Академији сценских умјетности, одржана премијера представе Прича о плавом цвијећу у изведби слободне групе МАСКА И ПОКРЕТ. Ова група (Ива Костовић и Петар Мандић) већ дуље времена у нашој средини његује и развија специфичан вид театра, који је формално немогуће класифицирати (предимензионирана и пластична маска, људско тијело и плес). Морамо признати да је група МАСКА И ПОКРЕТ далеко познатија и признатија на бројним фестивалима и турнејама широм наше земље и у иноземству, него код нас. Но, овај млади пар ентузијаста, са много вјере и оптимизма, презентира синтезу својих теоретских знања о театру и изузетан креативни и интерпретативни ниво. Они не рабе конзервиране најуспјешније своје пројекте, већ напротив, надограђују их, истражују, дотјерују. И иду даље. Њихов је театар изузетно виталан. Кроз студиозан и континуиран рад проширује и заузима
нове театарске просторе.
ЗАИГРАНА ДЈЕТИЊА ЉУБАВ
Ово је њихова прва представа за дјецу, и очигледно је да су значајке тог специфичног театра биле примарне кроз реализацију цијелог пројекта. Текст се формулирао и фиксирао кроз импровизацију, а уз помоћ једанаестогодишње Сњежане Никшић, чији су глас и прича снимљени на траку. Различити сижејни сегменти повезани су главним ликовима (Дјевојчица и Дјечак), а мотивирана путовањем.
Слободна асоцијација и варирање Андерсенове Снијежне краљице: Дјечак и Дјевојчица играју се и воле у врту плавог цвијећа. Зла жена уништава цвијеће и шаље Дјевојчицу по животворну воду у земљу снијега. Дјечак креће да је пронађе, и послије многих перипетија и сусрета са различитим ликовима, налази је, враћају се у свој врт, оживљавају плаво цвијеће и настављају своју заиграну дјетињу љубав.
На овај начин разграђена драматургија класичног типа визуално илустрирана, примјерена је и дјечијој перцепцији и дјечијој концентрацији. А и оквирна прича испричана дјечијим језиком и поимањем, природно укључује свог активног и креативног консумента у процес игре.
Један од примарних елемената представе за дјецу јест свакако ликовни. А сценски израз који иначе његује слободна група МАСКА И ПОКРЕТ, јест у многоме визуални. Ива Костовић и Петар Мандић, сами креирају и реализирају маске и реквизите (у овој представи и исликане засторе који илустрирају путовање и повратак главних ликова, као и амбијенте осталих ликова који се појављују током путовања).
Овог пута, читав ликовни елеменат представе добрано је примјерен дјечијем ликовном изразу. Као да су, понешто стилизирани, оживјели ликови са дјечијих цртежа, у јарким и чистим бо-јама. Маске су креиране и реализиране функционално и маштовито, и у смислу ликовних рје-шења, и у смислу плесних могућности. Изузетно прецизна пластичност и свјетлост, као и студи-озно изнађен покрет, дају маскама различите изразе и динамику.
ПОТЕНЦИРАН ТЈЕЛЕСНИ ИЗРАЖАЈ
Такође, готово примарна значајка театра за дјецу јест акционост и потенцирани тјелесни из-ражај. А на томе је и базиран театар МАСКА И ПОКРЕТ. Њихов плес је углавном грађен на еле-ментима класичирг балета са понеком модернијом импровизацијом. Све роле, наравно, плешу Ива Костовић и Петар Мандић. Добри кореографи-плесачи у свим својим пројектима, у својој првој представи за дјецу тражили су и адекватна рјешења. Симплифициран и студиозно изнађен основни покрет лика (поготово Дјевојчице и Дјечака) и функционалне и специфичне плесне партије ликова из маште (Шумски дух, Снијежни човјек, Оријентална краљица, итд.), као и врло духовиту игру са циркуским елементима (Чаробњак, поклон иа крају представе у коме дефилирају сви ликови).
Музички елеменат представе, што је јасно, веома је битан за ову врст театра. Ива Костовић и Петар Мандић и у ранијим својим пројектима обраћали су посебну пажњу на избор музике и њено пуно функционирање у представи. Овог пута имају и посебно компонирану музику Владимира Костовића. Да би реализирали свој пројекат досљедно, све елементе максимално су отворили креативној импровизацији кроз игру, да би их на концу редуцирали и фиксирали, и успјели су. Овај метод рада јавља се у модерном театру уопште, као и у дјечијем театру. Али у случају МАСКЕ И ПОКРЕТА он је суштински театарски принцип, и театар сам. И посве природно реализира, не одступивши од свог концепта, успјешном представом за дјецу.
Надајмо се да ће наставити свој рад и у овом специфичном театру толико битном за позориш-ни одгој најмлађег аудиторија. И надајмо се, да ће са представом »Прича о плавом цвијећу« попут модерних хистриона, са својим параваном и маскама, Ива Крстовић и Петар Мандић стићи и међу дјецу, којој због техничких увјета професионалних позоришта, театар не долази.
Љубица ОСТОЈИЋ