ДУБРОВАЧКЕ ЉЕТНЕ ИГРЕ | ОСЛОБОЂЕЊЕ
Г. БЕРИЋ
МАСКА КАО КАРАКТЕР
Премијера једночинке »Увертира за један реквијем« у извођењу сарајевског Театра »Маска и покрет« — Мише Мартиновић: »Требало би коначно разјаснити јесу ли Љетне игре само привјесак дубровачког и југословенског туризма или фестивал највиших театарских домета…«
ДУБРОВНИК, 21. АВГУСТА – Одлазак фвстивалског драмског ансамбла, који се разишао још половином прошле недјеље, није значио и крај фестивалских представа. Синоћ смо, напротив, имали прилику да видимо премијерну изведбу »Увертире за један реквијем«, најновије једночинке већ афирмисане сарајевске групе »Маска и покрвт«. Представа је приказана у парку Основне школе »Центар«, као један од два посљедња пројекта овогодишњег циклуса »Дубровачких дана младог театра«.
У СЈЕНЦИ МОЋНЕ МАШИНЕРИЈЕ
Аутори и извођачи овог пројекта су Ива и Петар Мандић. Њихов сценарио је бизарног садржаја, провокативан и узбудљив. Међутим, главна вриједност ове представе је у самом умјетничком и стилском одређењу поменуте сарајевске театарске групе. Видјели смо заиста мајсторски урађене маске, до те мјере фасцинантне да су оне у представи постале ликови и карактери. Читава кореографија, уз музику Владимира Костовића, била је потпуно примјерена карактеру сугестивних ликова – маски.
Група »Маска и покрет« достигла је, нема сумње, највиши професионални ниво у овој врсти театарске умјетности, успостављајући врло интензиван контакт са публиком. У сретно пронађеном амбијвнту малог школског парка, »Увертира за један реквијем« имала је изванредне сценске могућности, и искористила их. Штета је што је у гледалишту било доста празних мјеста. Организатори се нису побринули ни да поставе путоказ ка овој позорници, скривеној у блоковима старих камених кућа. Али, то је већ ствар односа првма представама »Дубровачких дана младог театра«, које су у томе погледу у дубокој сјенци моћне фестивалске машинврије и њених изведби.
Ево, тим поводом, и једног критички интонираног мишљења, које је изрекао Давор Мојаш, умјетнички руководилац и редитељ веома афирмисаног студентског театра »Леро« из Дубровника:
— За разлику од пријашњих сезона, чини ми се да су »Дубровачки дани младог театра овог љета остали сами себи сврхом«. Они су, наиме, били замишљени као освјежење званичног фестивалског програма, како својим театарским истраживањима, тако и третманом дубровачких сценских простора, а ове сезоне присуствовали смо представама које једва да оправдавају назив споменутог циклуса, са погрешно залијепљеном наљепницом изблиједјелом на овољетном сунцу. Распршеност првдстава и одустајање од десетодневног блока чини се погрешним потезом, јер се тако изгубила она атмосфера заједништва и каквог-таквог дружења ансамбла и група из земље и иноземства. Овако, оне су удаљене од свог »интимног« устројства, организационо и естетски колидирајући са професионалном казалишном машинеријом. »Дубровачки дани младог театра« требају љетним играма као витамински концентрат, али би и брига о њима морала бити далеко већа и озбиљније схваћена.
ГДЈЕ СУ УМЈЕТНИЦИ
Овогодишње љетне игре сасвим су се примакле свом крају, али разговори о њима не јењавају. Познати глумац Мише Мартиновић, који на Играма судјелује још од њихових првих почетака, остваривши низ изванредних улога, сматра да би коначно требало разјаснити јесу ли Дубровачке љетне игре само привјесак дубровачког и југословенског туризма или фестивал који ће бити присутан у свјетским казалишним токовима, испољавајући највише театарске домете.
По Мартиновићевом мишљењу, у томе има много недоречености и лутања. Он каже:
– Унутрашње устројство Дубровачких љетних игара, у најмању руку је чудно. Ради се о умјетничкој устаноаи, а у њој нема умјетника, односно умјетничког ансамбла. Радну организацију Игара сачињава бројна администрациЈа и техничко особље. С друге стране, друштвене и политичке структуре заступљене су у Вијећу Игара. Гдје су умјетници? Има их у Одбору за драму, али они су тамо само савјетодавци, јер је поменути одбор савјетодавно тијело Вијећа Игара. Ствараоцима треба дати кључно мјесто на Љетним играма. Одатле морају струјати идеје. Зашто једно тијело, које би сачињавали глумци, редитељи, писци, драматурзи, театролози… не би имали право одлучивања? Радна организација Игара бринула би се о техничком остварењу програма, не уплићући се у умјетничка питања Ето, то би била моја визија унутрашње организације Игара.
Данас је у Градској кафани одржана мала свечаност на којој је представник Туристичког друштва Дубровник додијелио повељу Загребачким солистима у знак њиховог дугогодишњег судјеловања на Дубровачким љетним играма. Свечаност је одржана поводом 30. годишњице оснивања овог нашег прослављеног ансамбла. У мвђуврвмвну је отпала заказана турнеја Загребачких солиста по фестивалским градовима сусједне Италије, изазвана неочекиваним отказом славног виолинисте Хенрика Шеринга. Талијански менаџер прихватио је, наиме, ову турнеју и без Шеринговог судјеловања.
Г. БЕРИЋ
ДУБРОВАЧКЕ ЉЕТНЕ ИГРЕ | ОСЛОБОЂЕЊЕ
Г. БЕРИЋ
МАСКА КАО КАРАКТЕР
Премијера једночинке »Увертира за један реквијем« у извођењу сарајевског Театра »Маска и покрет« — Мише Мартиновић: »Требало би коначно разјаснити јесу ли Љетне игре само привјесак дубровачког и југословенског туризма или фестивал највиших театарских домета…«
ДУБРОВНИК, 21. АВГУСТА – Одлазак фвстивалског драмског ансамбла, који се разишао још половином прошле недјеље, није значио и крај фестивалских представа. Синоћ смо, напротив, имали прилику да видимо премијерну изведбу »Увертире за један реквијем«, најновије једночинке већ афирмисане сарајевске групе »Маска и покрвт«. Представа је приказана у парку Основне школе »Центар«, као један од два посљедња пројекта овогодишњег циклуса »Дубровачких дана младог театра«.
У СЈЕНЦИ МОЋНЕ МАШИНЕРИЈЕ
Аутори и извођачи овог пројекта су Ива и Петар Мандић. Њихов сценарио је бизарног садржаја, провокативан и узбудљив. Међутим, главна вриједност ове представе је у самом умјетничком и стилском одређењу поменуте сарајевске театарске групе. Видјели смо заиста мајсторски урађене маске, до те мјере фасцинантне да су оне у представи постале ликови и карактери. Читава кореографија, уз музику Владимира Костовића, била је потпуно примјерена карактеру сугестивних ликова – маски.
Група »Маска и покрет« достигла је, нема сумње, највиши професионални ниво у овој врсти театарске умјетности, успостављајући врло интензиван контакт са публиком. У сретно пронађеном амбијвнту малог школског парка, »Увертира за један реквијем« имала је изванредне сценске могућности, и искористила их. Штета је што је у гледалишту било доста празних мјеста. Организатори се нису побринули ни да поставе путоказ ка овој позорници, скривеној у блоковима старих камених кућа. Али, то је већ ствар односа првма представама »Дубровачких дана младог театра«, које су у томе погледу у дубокој сјенци моћне фестивалске машинврије и њених изведби.
Ево, тим поводом, и једног критички интонираног мишљења, које је изрекао Давор Мојаш, умјетнички руководилац и редитељ веома афирмисаног студентског театра »Леро« из Дубровника:
— За разлику од пријашњих сезона, чини ми се да су »Дубровачки дани младог театра овог љета остали сами себи сврхом«. Они су, наиме, били замишљени као освјежење званичног фестивалског програма, како својим театарским истраживањима, тако и третманом дубровачких сценских простора, а ове сезоне присуствовали смо представама које једва да оправдавају назив споменутог циклуса, са погрешно залијепљеном наљепницом изблиједјелом на овољетном сунцу. Распршеност првдстава и одустајање од десетодневног блока чини се погрешним потезом, јер се тако изгубила она атмосфера заједништва и каквог-таквог дружења ансамбла и група из земље и иноземства. Овако, оне су удаљене од свог »интимног« устројства, организационо и естетски колидирајући са професионалном казалишном машинеријом. »Дубровачки дани младог театра« требају љетним играма као витамински концентрат, али би и брига о њима морала бити далеко већа и озбиљније схваћена.
ГДЈЕ СУ УМЈЕТНИЦИ
Овогодишње љетне игре сасвим су се примакле свом крају, али разговори о њима не јењавају. Познати глумац Мише Мартиновић, који на Играма судјелује још од њихових првих почетака, остваривши низ изванредних улога, сматра да би коначно требало разјаснити јесу ли Дубровачке љетне игре само привјесак дубровачког и југословенског туризма или фестивал који ће бити присутан у свјетским казалишним токовима, испољавајући највише театарске домете.
По Мартиновићевом мишљењу, у томе има много недоречености и лутања. Он каже:
– Унутрашње устројство Дубровачких љетних игара, у најмању руку је чудно. Ради се о умјетничкој устаноаи, а у њој нема умјетника, односно умјетничког ансамбла. Радну организацију Игара сачињава бројна администрациЈа и техничко особље. С друге стране, друштвене и политичке структуре заступљене су у Вијећу Игара. Гдје су умјетници? Има их у Одбору за драму, али они су тамо само савјетодавци, јер је поменути одбор савјетодавно тијело Вијећа Игара. Ствараоцима треба дати кључно мјесто на Љетним играма. Одатле морају струјати идеје. Зашто једно тијело, које би сачињавали глумци, редитељи, писци, драматурзи, театролози… не би имали право одлучивања? Радна организација Игара бринула би се о техничком остварењу програма, не уплићући се у умјетничка питања Ето, то би била моја визија унутрашње организације Игара.
Данас је у Градској кафани одржана мала свечаност на којој је представник Туристичког друштва Дубровник додијелио повељу Загребачким солистима у знак њиховог дугогодишњег судјеловања на Дубровачким љетним играма. Свечаност је одржана поводом 30. годишњице оснивања овог нашег прослављеног ансамбла. У мвђуврвмвну је отпала заказана турнеја Загребачких солиста по фестивалским градовима сусједне Италије, изазвана неочекиваним отказом славног виолинисте Хенрика Шеринга. Талијански менаџер прихватио је, наиме, ову турнеју и без Шеринговог судјеловања.
Г. БЕРИЋ
